Saopstenje za medije i javnost

S obzirom na neprijatnu situaciju koja je zadesila grupu Repetitor prilikom njihovog nastupa u DFK klubu u okviru Dukafesta, šesnaestog novembra ove godine, Duško Stanivuk, direktor festivala, u ime DukaFesta izjavljuje:

“Dogovor sa DemoFestKlubom podrazumjevao je korištenje njihovog prostora, binske opreme i usluge obezbjeđenja. Dukafest je festival besplatnog karaktera, što je prilikom pregovaranja sa DFK i navedeno. DFK je naplaćivao ulaz u iznosu od 3 KM, sa čim ja kao direktor festivala nisam bio upoznat niti je to dio dogovora. Ako poslovna politika DFK podrazumjeva naplaćivanje ulaza, za vrijeme Dukafesta isto je i nekorektno i prije svega neprofesionalno. U vezi sa incidentom koji se dogodio, obezbjeđenje je prema dogovoru u nadležnosti DFK. Dukafest je ispoštovao svoje dogovorene obaveze, samim tim bilo kakvo detaljisanje sa naše strane je suvišno.”

U prilog tome navodimo izjavu grupe Repetitor upućenu nama kao organizatorima festivala:

“Radi dodatnog rasvetljavanja situacije koja se dogodila pre, tokom i posle našeg koncerta u DFK klubu u Banjaluci u petak 16.11.2012 prilažemo još koju reč.

Naši domaćini sa DUKA festivala, Jelena i vozač Kolja su bili više nego profesionalni i organizovani. Od trenutka kad su nas dočekali na autobuskoj stanici, do našeg odlaska iz Banja Luke, trudili su se da sve protekne u najboljem redu. Prevoz nam je bio na raspolaganju kad god poželimo, smeštaj i hrana vrlo dobri, honorare smo dobili pre nastupa i što je najvažnije prijatno smo se osećali u društvu domaćina zaduženih za nas. Znali smo raspored u napred, mogli smo da ga menjamo ako želimo, drugim rečima, sve je bilo veoma profesionalno organizovano.

Čak i nakon dolaska u DFK klub na tonsku probu sve se činilo u najboljem redu, čovek zadužen za zvuk, Srđan Radaković je bio vrlo prijatan i profesionalan. Kasnije smo od njega saznali da ni on nema veze sa klubom. Problemi počinju u bekstejdžu, i to zbog redovnih ulazaka neimenovanog čoveka, koji bi samo ušao, pogledao šta radimo i izašao. Posle trećeg-četvrtog takvog ulaska, ulazi i obezbeđenje, navodno tražeći narkotike, što je vrlo neuobičajena pojava kada je bend, koji je ujedno i gost, u bekstejdžu. Kako mi narkotike nismo imali, oni ih nisu ni našli, ali neimenovani čovek je nastavio da nas obilazi. Mi smo ga zaustavili i pitali ko je i da li nam on šalje obezbeđenje u bekstejdž. On doslovce nije želeo ništa da kaže, samo se okrenuo i otišao. Vratio se kada smo se spremali da izađemo na binu da sviramo koncert. Video je da uzimamo po gutljaj rakije pred nastup i odjednom počeo da nam vrlo neprijatno, preteći govori da rakija ne sme da izađe iz bekstejdža “ni slučajno”. Kako i dalje nismo znali ko je ta osoba, i zašto je pred sam nastup rešio da se obrati tim tonom, mi smo se pobunili, i flašu izneli u publiku, a on je onda zapretio fizičkom silom. Nakon te pretnje, piće smo izneli na binu, a Boris se obratio prisutnima u publici i rekao da bendu prete zbog malo rakije.

Nakon toga na binu izlazi obezbeđenje i posle manjeg koškanja oduzima nam piće, skače u publiku i nestaje. Bili smo u dilemi da li da započnemo koncert posle toga, ali smo se odlučili da sviramo, kako zbog publike koja je bila pristuna u velikom broju, tako i zbog odnosa organizatora festivala koji je odmah iskazao žaljenje zbog ponašanja ljudi iz kluba.

Tokom koncerta, pred kraj, se ispred benda pojavljuje osoba koja desnom rukom pokazuje nacistički pozdrav. U početku ga ignorišemo, ali kako se probio u prve redove i neometano tu stajao i smetao bendu svojim salutiranjem, nije postojao način da ga ignorišemo, niti da skrenemo pažnju obezbeđenju, jer obezbeđenja sada nije bilo tu, kao kada je trebalo da nam se oduzme malo alkohola. Sve što je neonacista koji je ometao koncert dobio od benda je neprijateljski gest rukom, nakon čega prestaje da salutira i koncert može ponovo da se nastavi.

Nakon završetka koncerta, osoba koja nije htela da se predstavi, koja je vršila kontrole, je prisutna u bekstejdžu, vrši pritisak na bend da što pre napusti klub, i odbija da se udalji čak i kada se devojke presvlače. U hodniku kluba je i obezbeđenje. Svi oni nas ispraćaju do ulaza, a odmah ispred ulaza se nalazi dvojica starijih neonacista i trojica ili četvorica mlađih naslonjenih na zid kluba. Nije bilo rasprave, gotovo bez reči dolazi do napada, tj Boris zadobija dva udarca, jedan u glavu, jedan u stomak, i pokušava da se opet vrati u klub, što mu je onemogućeno, pa ostaje na ulazu dok drugi ljudi pristižu i sprovode bend do kombija. Pomenuti neonacisti se ponovo okupljaju oko kombija koji treba da nas preveze u smeštaj, ali kako više nisu u većini, ne dolazi do fizičkih, već manjih verbalnih napada

Naknadno pravdanje kluba DFK, predstavljeno kao izvinjenje je za osudu jer pokazuje da klub nije spreman da brine o bezbednosti gostiju, niti da prihvati odgovornost za ponašanje svojih zaposlenih, već se insinuira odgovornost benda, koji se namerno diskredituje pominjanjem narkotika kojih niti je bilo, niti su pronađeni tokom kontrole.

Mi smo za svojih sedam godina postojanja, preko 150 koncerata i nebrojenih pređenih kilometara, ovako nešto doživeli prvi put.”

Grupa Repetitor

Dukafest je do sada sa DFK imao korektnu saradnju, zbog čega Dukafest ovom prilikom ne želi niti može da ulazi u probleme ili organizacione propuste unutar samog DemoFestKluba. Jedan od naših osnovnih ciljeva jeste da naši gosti i posjetioci budu obezbjeđeni i zadovoljni, u čemu i uspjevamo sudeći po njihovim povratnim informacijama i reakcijama. Najmanje što želimo da bilo ko od naših gostiju ili posjetilaca bude ugrožen ili oštećen.

Dukafest je festival koji se održava već pet godina i uspješno promoviše studentski film i mlade autore, te radi na izgradnji banjalučke filmske scene kao i promovisanju ove, na našem prostoru, marginalizovane umjetnosti. Posjećenost muzičkog i filmskog programa ovogodišnjeg Dukafesta je, kao i svake godine, bila izuzetno visoka. Festival je uspješno priveden kraju.

Organizacioni tim Dukafesta

Sponzori